Ovo jutro mi je mirisalo na jutarnju kafu na balkonu u zgradi na Brčanskoj malti i čavrljanja na hladnom zraku sa mojom lijepom nensi. I sada, u mojim mislima, je obukla dužu haljinu od šarenog pamuka, sa dugmićima cijelom dužinom i kajšićem od iste tkanine.  Još jedanput sjećala sam se njene blistavo bijele, čiste i mekane kože i velikih naočala ispod kojih su se krile oči boje kestena. Pričale smo o zdravlju porodice i o pokojem polazniku koji prođe ispod balkona a koji je dovoljno interesantan da ga nas dvije, sevde,  zapazimo. Naše čavrljanje je prekinuo glas dede i pitanje: Imal' bujruma?  Deda nam se  pridružio i mi smo nastavili sa pričom. Vrijeme je da idem. Djed ostaje na balkonu da siječe hamdus. Nije mi dao da mu pomognem. Realnost zove, probudila sam se iz prelijepog sjećanja i srknula još uvijek vrelu kafu..

Tek početak a ja odveć umoran. 

Umoran sam od borbe za danas. 

Od borbe da na ovom komadiću zemlje napravim nešto zbog čega ću biti ponosan na sebe, zbog čega će i oni, moji najmiliji, biti ponosni na mene.. 

Umoran od borbe da u ovoj surovoj realnosti ipak izmamim osmjeh na licima ljudi umornijih od mene; 

od brzog života i žurbe zbog čega zapostavim ono najbitnije i najvrednije u životu.. 

Sve rjeđe izjavljujem ljubav i sve rjeđe postupcima podsjećam druge koliko ih volim i koliko su mi bitni. 

To je cijena sadašnjosti i jurnjave za budućnosti! 

To je razlog zbog kojeg sam večeras jako tužan i usamljen. 

Eh da su mi svi oni bliže da ih sada zagrlim..

Tražio sam Snagu. 

I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile. 

Tražio sam Mudrost. 

I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo riješiti. 

Tražio sam Bogatstvo. 

I Bog mi je dao Mozak i Tijelo da mogu raditi. 

Tražio sam Hrabrost. 

I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo savladati. 

Tražio sam Ljubav. 

I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći. 

Tražio sam Usluge. 

I Bog mi je dao Prilike. 

Nisam dobio ništa od onog što sam tražio,

 ali sam dobio sve što mi je trebalo.